У нашем школству разредно-часовни систем представља основни облик рада. Униформисаност је главна препрека у постизању бољих педагошких исхода. Проблем и тешкоће представљају програми,методе и услови рада и наставе који су једнаки за све ученике,а њихове могућности,тежње и интересовања су веома различите. Због тога долази до неравномерности у усвајању знања и умења и неадекватних резултата у настави , раду , учењу и постизању резултата. Не задовољава се потреба свих и сваког ученика. У центру пажње је „просечан ученик“ , „ ученик у општем смислу“ а не појединци који уче.
Пијаже критикује традиционално образовање.Дечије разумевање стварности ,указује Пијаже, није проста копија онога што деца примају преко чула, већ се увек то преображава својствима и начинима сазнања.Због тога у процесу наставе и учења деца морају да буду активна,да испробавају,проверавају ,истражују, експериментишу, да стичу конкретна искуства на основу којих могу да изграђују одређену стварност, да до решења долазе путем и корацима који постепено воде до циља.
Виготски сматра да је у настави далеко важније научити ученике да мисле него им саопштавати ово или оно знање. Неопходно је створити више тешкоћа „као полазних тачака за размишљање“ пошто се мишљење увек јавља из тешкоћа(различитих проблемских ситуација или задатака).
У савременој школи неопходно је истицати вредност и значај метода које имају вишестрани утицај на ученике и њихов развој.То се,пре свега,односи на методе које омогућавају да се пасивно знање претвара у активно , а погодне су и за откривање нових решења и њихову примену у акцији. Оба ова услова испуњавају развијајући облици наставе. (др Јован Ђорђевић „Разредно –часовни систем између традиција и савремених потреба“, Иновације у настави ,XIX,2007/3,СТР.21-29.)
Пројектна настава несагласна је са традиционалном организацијом наставе. Њој не погодују прописани наставни програми, строга подељеност садржаја по предметима, часовна организација рада. Но такав режим рада диктиран је државним прописима и обавезујући је за школе и наставнике. С друге стране, пројектна настава захтева еластичну организацију, уважавање ученичких интересовања и искуства, рад заснован на потребама ученика, школе и локалног окружења. Иновативни потенцијал пројектне наставе је велики. Пројектна настава би могла да помогне остваривању других битних циљева као што су: припрема за стицање кључних компетенција (самосталност, тимски рад, сналажење у изворној реалности, креативност, мрежно размишљање), стицање процесног знања (знање потребно за усмерено делање, планирање, одлучивање, решавање конфликата, сарадња, дефинисање и преузимање улога), припрема за демократско деловање (доношење одлука, групна расправа, примена знања у социјалном окружењу, прилагођавање), развој самопоуздања (самопоуздање се стиче у процесу пројектног делања усмереног на решавање проблема и на самоодређење).
Пројектна настава у којој се ученик сусреће са проблемском ситуацијом коју треба да реши како би створио производ подразумева заинтересованост, постављање циља, планирање и вредновање заснива се на претходно поменутим захтевима учења. Знање стечено кроз искуство и делање је умрежено у свести ученика, то је знање употребљиво у сваком тренутку и које се може применити у различитим ситуацијама. То је високо трансферно знање. Да би знање било дугорочно, наставник треба да помогне ученицима да га распореде у грађевину знања, да га повежу, да им укаже у којим се све ситуацијама оно може користити.
Основна вредност пројектног система учења је што је он усмерен на стварање образовног производа, а не на просто изучавање одређене теме. Ученици, индивидуално или групно, за одређено време остварују сазнајни, истраживачки, конструкторски или неки други рад на задату тему. Њихов задатак је да добију нови производ. Пројектно учење је корисна алтернатива разредно-часовном систему, али оно не треба да га замени, а не треба га ни сматрати панацејом. Стручњаци сматрају да га ваља користити као допуну уобичајеног учења, као средство за убрзани личносни и образовни развој ученика. (Младен и Нада Вилотијевић „Модели развијајуће наставе II“ , Учитељски факултет, Универзитет у Београду , 2016.)
После низа занимљивих часова и радионица са родитељима , прављења луткица и веселих активности одлучили смо се на следећи корак. Време да се представа покаже и широј публици.
ОПШТИ ЦИЉ пројекта НАШЕ МАЛО ЛУТКАРСКО ПОЗОРИШТЕ је разумевање и доживљавање прича , схватање значаја драмског приступа у наставном процесу,развијање интересовања за креативност и подстицање стваралачког ангажовања родитеља и ученика; Желимо да код ученика и њихових учитеља и наставника кроз организацију и реализацију ове ваннаставне активности подигнемо свест о потреби за културом. Осим тога код ученика би се развијала креативност и оригиналност , усмеравали би смо их на проналажење и стварање драмских текстова за децу , оспособљавали би их за сарадњу и међусобно поштовање , те све укупно , широким дијапазоном активности помогли у формирању пожељних стилова понашања код деце. Часови би били занимљивији , приредбе креативније и лепше. Самим тим створили би већу заинтересованост за учење одређених садржаја , ослобађање од страха у говору и обраћању, у излагању и причању. Ученици би били креативнији и мотивисанији за рад. Разумели би и доживели приче , схватили значај сценске игре и драмског приступа у наставном процесу ; Уз помоћ лутке и деца се решавају страха од вербалне комуникације, изражавају своја осећања, кроз лутку говоре пуно о себи што је на други начин тешко сазнати.
– Ваннаставне активности постају богатије и креативније. Ученици су се навикли на лутке као наставно средство.
Према коментарима ученика, очигледно да им се веома свиђа рад на оваквом пројекту. Постигнута је већа мотивисаност за рад, испољавање креативности, самокритичности, јачање кохезионих односа у групи. Развијање социјалног аспеката резултат је заједничког рада са идејом постизања резултата односно остварења унапред постављеног циља.
Čarolija u našoj školi
Успешно је задовољена потреба деце за сарадњом, слободом и забавом. Комуникација данашње деце већином је усмерена на активности изван наставе, па они нису довољно навикнути на тимску сарадњу и заједнички рад на различитим задацима. Знамо да је способност за сарадњу ретко урођена, па је у школи треба учити и вежбати. Били смо успешни и на првом позоришном фестивалу сеоских школа у организацији Центра за културу Аранђеловац , када је наша ученица добила награду за најбољу женску улогу.
Pozorisni festival seoskih skola
Изузетну помоћ , техничку и логистичку , имали смо од директора Центра за културу Аранђеловац , Саше Симоновић. Одушевљено је прихватио идеју да се крене у стварање малог луткарског позоришта. Омогућио нам је и сусрет са познатим глумцима који су ученицима указивали на одређене „цаке“ у позоришту али и на специфичност рада са луткама. Родитељи су нам били верна публика , подршка и битан тимски играч у припремању лутака и сценографије.
Припреме су трајале током другог полугодишта школске 2015/16. године , а сама активност реализована је 26.маја 2016. у 13 часова у виду луткарске представе која је одиграна за родитеље и ученике али и за наше драге госте , људе који су нам били подршка у свему.
Б Л У Е Т А , први фестивал луткарских представа у општини Аранђеловац
Обзиром да је наша школа већ навикнута на лутку и драмску игру а највише због мотивисаности ученика за учешће у оваквим пројектима , већ у марту 2018. планиран је фестивал луткарских представа под називом „БЛУЕТА“. Овај пројекат је прошао на конкурсу фонда Ана и Владе Дивац. obrazac konkurs fonda Ana i Vlade Divac
BLUETA prezentacija
Луткарски фестивал постао би традиција нашег места и школе , уз то да се тематски мења из године у годину.
Ово је и прилика за учитеље и наставнике да учествују с својим ауторским текстом , можда , да промовишу свој рад и покажу своју креативност.
Само организовање ове активности намеће се као колективно остварење у коме сви деле одговорност за успешност, стичу оспособљеност за сараднички рад, сложено планирање различитих дешавања, везивање многих активности у једну целину.
Дакле, идеја овог рада је покушај мењања наставне свакодневице и истицање педагошких вредности оваквих видова наставних активности. Оно што обогаћује, јесте заједничко, непоновљиво искуство изван рутине, колотечине и досаде.
Желели смо да код ученика и њихових учитеља и наставника кроз организацију и реализацију фестивала подигнемо свест о потреби за културом. Осим тога ученици би похађали и едукативне радионице израде лутака , код њих би развијали креативност и оригиналност , усмеравали би смо их на проналажење и стварање драмских текстова за децу , оспособљавали би их за сарадњу и међусобно поштовање , те све укупно , широким дијапазоном активности помогли у формирању пожељних стилова понашања код деце. Часови занимљивији , приредбе креативније и лепше. Самим тим створили би већу заинтересованост за учење одређених садржаја , ослобађање од страха у говору и обраћању, у излагању и причању. Ученици би били креативнији и мотивисанији за рад. Разумели би и доживели приче , схватили значај сценске игре и драмског приступа у наставном процесу ; Уз помоћ лутке и деца се решавају страха од вербалне комуникације, изражавају своја осећања, кроз лутку говоре пуно о себи што је на други начин тешко сазнати.
Уколико се рефлектују позитивни утисци и осећања са сигурношћу можемо најавити да ће наш фестивал БЛУЕТА постати традиционалан фестивал луткарских представа у нашој општини !
И то се и десилооо, испуњен сан као из неке бајке! БЛУЕТА је реализована уз велики АПЛАУЗ који одзвања и данас. И 2019. Била је у знаку БЛУЕТЕ!! ХВАЛА свима који су помогли да се овај фестивал реализује , мојим учитељицама и ученицима , пријатељима и родитељима , драгим колегама и свим запосленима , спонзорима , свима који су својом подршком допринели да се о БЛУЕТИ чује и причааааа!!!
Данас , из угла учитељице која је прешла у другу школу , могу са поносом да кажем да оно што створимо из срца и љубави према ономе што радимо увек остаје као печат јер изгубљено је само оно чега се одрекнеш!
Сањам и даље , само тако и постојим! Верујем да ће Аранђеловац добити и своје луткарско позориште!
„Постоји нешто што је много важније од сваке логике:то је машта!“,Алфред Хичкок
Lutkarske radionice
Jedna učiteljica i njen san
BLUETA RTV Šumadija
RTV Sunce Festival u Stojniku
учитељица Милијана 